Direct Medija ovih meseci spremno dočekuje i rešava zahteve koji se značajno razlikuju od pred-pandemijski

Media Marketing

Veliki XX Intervju: Vladimir Aranđelović, Digital Director, DIRECT MEDIA United Solutions

Znanje koje se danas stiče brzo zastareva, pa je dodatni napor i vreme nešto što se mora uračunati u radno vreme ili, bolje rečeno, u slobodno

Vladimir Aranđelović, Digital Director, DIRECT MEDIA United Solutions, ima više od 20 godina iskustva u advertising industriji. Osnovao je i vodio digital sektor Direct Medie još prije mnogo godina, kada je digitalno oglašavanje bilo u svojim začetcima u Srbiji  i regionu. Doprinijeo je razvoju programmatic oglašavanja u regionu kao Head of Adriatic u programmatic kompaniji ConnectAd Realtime, a u isto vrijeme proveo je dva mandata na mjestu predsjednika IAB Srbija. Bio je i direktor Digital Institute Serbia, kao i jedan od predavača. Stalni je predavač na IAA akademiji srpskog strukovnog udruženja.

Sada je ponovo u Direct Mediji na visokoj funkciji, kao član Borda direktora i Digital Director. Vodi trenutno najveći tim u Direct Mediji koji radi digitalne strategije i kampanje za klijente i uporedo razvija tehnoliški veoma naprednu digitalnu infrastrukturu Directa i United Grupe.

Stalni je predavač na konferencijama i edukacijama.

Media Marketing: Osnovali ste i vodili digitalni sektor Direct Medije još pre mnogo godina, kada je digitalno oglašavanje bilo u svojim začetcima u Srbiji  i regionu. Možete li se prisjetiti tog vremena? Kako je izgledalo krčiti ledinu i prevazilaziti sve nedoumice i nesporazume koji su pratili digital na njegovom početku?

Vladimir Aranđelović: Marketing je oduvek bio vezan za konzumaciju sadržaja i pažnju korisnika. Sa tehnološkom revolucijom obe navike su pretrpele ogromne promene. Konzumacija sadržaja već dve decenije prolazi kroz proces kontinuirane fragmentacije, a pažnja kroz ireverzibilnu deterioraciju u kvalitativnom i kvantitativnom smislu (attention span).

Kako tehnologija napreduje eksponencijalno, uvek je bilo teško ispratiti (a tek objasniti) promene u ponašanju korisnika, naročito pre 15-ak godina kada je cela industrija bila čvrsto na tradicionalnim osnovama i modelima koji se nisu menjali decenijama pre toga. Korisnici su počeli i nastavili da konzumiraju sadržaje na sve većem broju uređaja i medija, pa je primena tehnologije i u oglašavanju bila jedini odgovor na promene koje su postale konstanta. Danas na svetu postoji bar 20 milijardi uređaja povezanih na internet.

Svaka tehnološka revolucija je sa sobom nosila disrupciju skoro svih industrija, pa ni sa poslednjom, u kojoj se i dalje nalazimo, nije ništa drugačije. Krčenje ledine, probijanje leda, pomeranje planina – koji god termin da upotrebimo, sasvim je jasno da je u pitanju izazovan zadatak. Razlika u odnosu na period od pre 10 ili 15 godina je što danas mnogo veći broj kompanija suštinski, a ne samo deklarativno, shvata da moraju da prođu digitalnu transformaciju, što je tek početak. Drugi korak je rad na samom procesu, a on je, najplastičnije rečeno, bolan i za organizaciju i za pojedince. Kada dođemo do te faze, zajedničkim naporom pomenute planine pomeramo mnogo brže i lakše, što je danas slučaj. Naravno, uz eksponencijalne promene se podrazumeva da će u opisu posla uvek biti mnogo objašnjavanja, nedoumica itehničkih problema. To je nova norma, zbog tempa razvoja tehnologije i rasta količine podataka (90% svih podataka na svetu je generisano u poslednje dve godine).

Ceo intervju pročitajte ovde